Nevažnost testamenta – ništavost i rušljivost

Testament može biti ništav iz sledećih razloga:

• Protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Npr. testator je u testamentu raspolagao imovinom koju ne poseduje.
• Testator nije imao zaveštajnu sposobnost tj. u trenutku sačinjavanja testamenta nije imao 15 godina ili je bio u potpunosti lišen poslovne sposobnosti;

• Ako je testament falsifikovan;

Takođe, postoji i tzv. delimična ništavost kada su pojedine odredbe testamenta ništave, ali testament može opstati i bez tih odredbi ili ako te odredbe nisu bila odlučujuća pobuda za sastavljanje testamenta.

Posledica ništavosti je da se uzima kao da testament nikada nije ni bio sačinjen. Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti, svako zainteresovano lice može isticati ništavost i to vremenski neograničeno jer to pravo ne zastareva.

Testament može biti rušljiv (relativno ništav) iz sledećih razloga:

• Ako je testator bio nesposoban za rasuđivanje u trenutku sačinjavanja testamenta;

• Ako je testator imao manu volje (prinuda, pretnja, prevara ili zabluda o bitnim činjenicama);

• Ako testament nije sačinjen u formi koju zahteva zakon;

Rušljivost testamenta mogu tražiti samo lica koja imaju pravni interes tj. lica koja su bila ili bi bila zakonski naslednici i to u roku od 1 godine od dana saznanja za uzrok rušljivosti, a najkasnije u roku od 10 godina od dana proglašenja testamenta.

Vidimo da je razlika između ništavosti i rušljivosti u sledećem:

• Ništavost može tražiti svako zainteresovano lice, a rušljivost samo lice koje ima pravni interes;

• Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti, a na rušljivost ne;

• Pravo na isticanje ništavosti se ne gasi, dok pravo na isticanje rušljivosti se gasi u gore navedenim rokovima;

• Ništavost proizvodi dejstvo retroaktvino, dok se poništaj rušljivog testamena u pogledu posledica proteže samo u budućnost tj. nakon donošenja presude o poništaju.