Nasledni redovi

Posle smrti lica jedno od pitanje koje se često postavlja ko će naslediti imovinu koja je ostala iza njega.

Imovina iza ostavioca se može raspodeliti ili na osnovu testamenta (što je ređi slučaj) ili na osnovu zakona (što je češći slučaj).

U ovom tekstu ćemo objasniti kako se nasleđuje na osnovu zakona. Zakonske odredbe o naslednim redovima se primenjuju u slučaju da ostavila nije raspolagao svojom imovinom za slučaj smrti testamentom.

Zakonodavac je naslednike podelio u nasledne redove po priroritetu tj. redosledu kako će nasleđivati i u kom obimu.

Prvi nasledni red

U prvi nasledni red spadaju ostaviočev bračni drug i njegovi potomci tj. deca.
Bračni drug i deca ostavioca dele imovinu na jednake delove koliko god da ih ima. Dakle, ako je ostavilac imao jedno dete onda se deli na 2 dela tj. dete i bračni drug dobijaju po pola.

Važno je naglasiti da sve što je ostavilac stekao radom u toku trajanja bračne zajednice predstavlja zajedničku imovinu supružnika. Pa tako ako je za vreme trajanja bračne zajednice kupio kuću od sredstava koje je stekao svojim radom, ta kuća predstavlja zajedničku svojinu sa supružnikom, te bračni drug ima već za života ½ te kuće, a predmet zaostavštine će biti samo ½ kuće. Pa će tako, u gornjem primeru dete i bračni drug podeliti pola od pola kuće tj. svako će dobiti po ¼ kuće.

Ako ostavilac nema dece, onda bračni drug ne nasleđuje u prvom, već u drugom naslednom redu.

Ukoliko neko od dece neće ili ne može da se prihvati nasledstva, onda njegov deo ide njegovoj deci tj. unucima ostavioca.

Drugi nasledni red

U drugi nasledni red se ubrajaju ostaviočev bračni drug, ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.

U tom slučaju na jednake delove nasleđuje bračni drug sa jedne strane i roditelji sa druge strane i to na sledeći način: bračni drug ½, a oba roditelja po ¼.
Ukoliko bračni drug neće ili ne može da nasledi onda sve nasleđuju roditelj ostavioca na jednake delove.

Ukoliko jedan od roditelja ne može ili neće da nasledi onda njegov deo pripada njegovoj deci. Ukoliko taj roditelj nema dece, niti drugih potomaka, onda sve pripada drugom roditelju. Ukoliko ni drugi roditelj ne može ili neće da nasledi, onda sve pripada njegovoj deci.

U slučaju da roditelji nemaju potomstva, a neće ili ne mogu da naslede, celokupna imovina ostavioca pripada bračnom drugu.

Treći nasledni red

Ovaj nasledni red se u praksi retko primenjuje. U njemu su ostaviočevi dede i babe i sa očeve i sa majčine strane.

U slučaju da niko iz prva 2 nasledna reda ne nasledi, onda nasleđuju babe i dede svako na jednake delove.

U slučaju da neko od njih ne može ili neće da nasledi, nasleđuju njihovi potomci, a u slučaju da nijedna baba i deda iz jedne loze ne mogu ili neće da naslede, a nemaju potomstvo, onda nasleđuju njihov deo baba i deda iz druge loze ili njihovi potomci.

Četvrti i dalji nasledni redovi

Četvrti red čine prababe i pradede, a svaki dalji red je prethodna generacija predaka, koja nasleđuju po istom principu kako je opisano u trećem naslednom redu.

Na kraju ukoliko nema naslednika niti u jednom naslednom redu naslednik će biti Republika Srbija.