Starateljstvo

Uloga staratelja je veoma važna i obuhvata različite aspekte brige i zaštite osoba koje nisu u mogućnosti da se brinu o sebi, bilo zbog uzrasta, fizičkih ili mentalnih ograničenja

Ko se stavlja pod starateljstvo

Pod starateljstvo se stavljaju dete bez roditeljskog staranja (maloletni štićenik) ili punoletno lice koje je lišeno poslovne sposobnosti (punoletni štićenik).

Odluka o stavljanju pod starateljstvo

1. 1. Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva.
      poslovne sposobnosti
   2. Odluka o stavljanju pod starateljstvo obavezno sadrži i plan staranja.
   3. Odlukom o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva postavlja staratelja i odlučuje o smeštaju štićenika.
   4. Organ starateljstva pokušaće najpre da smesti štićenika u srodničku porodicu.
   5. Ako štićenik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine štićenika vrši stalna komisija organa starateljstva.
   6. Način rada, sastav i finansiranje stalne komisije propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

Ko se postavlja za staratelja

1. Za staratelja se postavlja lice koje ima lična svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje dužnosti staratelja, a pristalo je da bude staratelj.
2. Za staratelja se prvenstveno postavljaju supružnik, srodnik ili hranitelj štićenika, osim ako interes štićenika ne nalaže drugačije.

Mišljenje štićenika

Štićenik koji je navršio 10. godinu života i koji je sposoban za rasuđivanje ima pravo da predloži lice koje će mu biti postavljeno za staratelja.

Ko se ne može postaviti za staratelja

Za staratelja se ne može postaviti:

1. 1. lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti;
   2. lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava;
   3. lice čiji su interesi u suprotnosti sa interesima štićenika;
   4. lice od koga se, s obzirom na njegove lične odnose sa štićenikom, roditeljima štićenika ili drugim srodnicima, ne može očekivati da će pravilno obavljati poslove staratelja.

Razrešenje staratelja

1. 1. 1. Organ starateljstva dužan je da bez odlaganja razreši staratelja ako utvrdi da je on iz bilo kog razloga prestao da obavlja dužnost, ili da zloupotrebljava prava odnosno grubo zanemaruje dužnosti staratelja, ili da je nastupila neka okolnost zbog koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja.
      2. Organ starateljstva dužan je da razreši staratelja u roku od 30 dana od dana kada utvrdi da on obavlja dužnost staratelja nesavesno ili da bi za štićenika bilo korisnije da mu se za staratelja postavi drugo lice.
      3. Organ starateljstva dužan je da razreši staratelja u roku od 60 dana od dana kada ovaj to zatraži.

1.  

   Dužnost organa starateljstva

   1. Organ starateljstva dužan je da, prilikom razrešavanja jednog staratelja, blagovremeno sprovede postupak postavljanja novog staratelja.
   2. Ako štićenik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine štićenika vrši stalna komisija organa starateljstva.

    

2. Odgovornost staratelja

   1. Staratelj odgovara za štetu koju prouzrokuje štićeniku tokom obavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.
   2. Krivica staratelja postoji kada je štetu prouzrokovao namerno ili grubom nepažnjom.
   3. Za štetu iz stava 1 ovog člana solidarno odgovara i organ starateljstva.

Izveštavanje organa starateljstva

1. 1. Staratelj je dužan da organu starateljstva podnosi izveštaje i polaže račune o svom radu početkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu (redovni izveštaj), kada organ starateljstva to zatraži (vanredni izveštaj), odnosno nakon prestanka starateljstva (završni izveštaj).
   2. Staratelj je dužan da redovni izveštaj podnese do kraja meseca februara za prethodnu godinu, a vanredni odnosno završni izveštaj u roku od 15 dana od dana kada to zatraži organ starateljstva.
   3. Izveštaj staratelja treba da sadrži podatke o ličnosti štićenika, o uslovima smeštaja, zdravlju, vaspitavanju i obrazovanju, kao i o svemu drugom što je od značaja za ličnost štićenika.
   4. Izveštaj treba da sadrži i podatke o upravljanju i raspolaganju štićenikovom imovinom te štićenikovim prihodima i rashodima u proteklom periodu, kao i konačno stanje njegove imovine.
   5. Način podnošenja izveštaja i polaganja računa propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

Prava staratelja

Pravo na naknadu troškova:

1. 1. Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih troškova učinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva.
   2. Naknada troškova staratelju isplaćuje se prvenstveno iz štićenikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdržavanje.

Pravo na nagradu:

1. 1. Staratelj ima pravo na nagradu.
   2. Nagrada staratelju isplaćuje se prvenstveno iz štićenikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdržavanje.
   3. Uslove za naknadu troškova i nagradu staratelju propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

Načini prestanka starateljstva

Starateljstvo prestaje:

1. 1. kada maloletni štićenik navrši 18. godinu života;
   2. kada maloletni štićenik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva;
   3. kada maloletni štićenik bude usvojen;
   4. kada bude doneta pravnosnažna sudska odluka o vraćanju roditeljskog prava odnosno o sticanju ili vraćanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog štićenika;
   5. kada bude doneta pravnosnažna sudska odluka o vraćanju poslovne sposobnosti punoletnom štićeniku;
   6. kada štićenik umre.
   7. kada roditelj koji se nije starao o detetu ili se starao o detetu na neodgovarajući način počne da se stara o detetu na odgovarajući način.

Starateljstvo može da prestane i kada roditelj koji se nije starao o detetu ili se starao o detetu na neodgovarajući način počne da se stara o detetu na odgovarajući način.

Prestankom starateljstva prestaju prava i dužnosti staratelja.

Starateljstvo ne prestaje razrešenjem ili smrću staratelja.